Neće da znaju šta hoće, neće da znaju ni šta neće, hoće samo da rade ono što moraju. A, katkad ni za to nemaju snage. Žele utabane staze i nekoga ko će njima da ih vodi. Plaše se da slušaju srce, a nedovoljno su trezveni da bi slušali razum; a slušali bi, moraju nešto slušati. Pa im se učini najudobnijim da slušaju načela – tuđa načela, načela namenjena svima.
Ljudi odista vole da koračaju poznatim putevima, jer takvi su putevi bez kamenja i žbunja. Ako se ponegde i nađe neka prepreka, ona se lakše savlada, zaobiđe, istrpi… jer nju su i prethodnici morali savladati; lakše je oponašati nego misliti. Lakše je podneti kada i drugi podnose. Lakše je cupkati u ritmu tuđih koraka. Ali, zar je bitno šta je lakše? Šta je napredak bez napora?
Dok oni misle da ih ljubav goni ka gomili, iako u njima nema ni čovekoljublja, ni sebeljublja, ja u njima vidim samo kukavičluk, kukavičluk koji traži sapatništvo. I nije strašno to što misle da čine dobro, već to što misle da znaju šta je dobro! U toj misli leži primitivna gordost – nemisleća i priučena. Da, oni misle da znaju; ne zato što su tražili, već zato što im je rečeno, pokazano. A, šta bi bilo da im je drugačije rečeno? Samo sumnja može unaprediti intelekt, a samo samosvest vodi ka ljubavi.
Ipak, ne plašim se ja za njih. Oni će obući svačije odelo, govoriće svačije reči i naći će mir u tuđoj laži koju će nazvati svojom istinom. Ja se plašim za one vrle, nemirne i sumnjičave, koji će obući svoje snove i pevaće svoju pesmu. Plašim se da ne pokleknu, pa da će jednoga dana svoju istinu za laž da proglase.
Znajuci tvoju mamu nisam ni sumnjala da si prava pametnica.Ali da si tako mlada, a tako zrela…tu si me fascinirala…svaka pohvala za sve tvoje tekstove!