ZBOG NJIH

Kroz objektiv snajpera velikog i crnog
Gledam ambasadu tog zlotvora stranog
Ti prokleti stranci što sudbine kroje
Broje samo novce, živote ne broje

U uglu oka suza, u njoj su tata i mama
Zbog loših su ubijeni moj princ i moja dama
Borio se za srpski krst, a ona za život moj
Osvetiću njihovu tugu, krv, strah i znoj

Oni ubijaju onog ko se najvise bori
Nije odlučio Bog, odlučili su oni!

Sećam se polomio sam pušku u školi kad smo se igrali rata
Tad su mi drugovi rekli – nek ti novu kupi tata
Sećam se kreveta u kom sam spavao sam
Čekao sam da dođe neko, čekao sam svaki dan

Sećam se pite od jabuka i kad me je milovala po kosi
Sećam se plaže, kad smo sve troje trčali bosi
Sećam se osmeha najlepseg na svetu
Sećam se pesme o leptiru i cvetu

Tamo gde su je ubili, nestali su moji snovi
Nije odlučio Bog, odlučili su oni!

Sedi stranac u odelu – to je moja meta
Krv srpska je na njemu, a on ponosno šeta
Jedan hitac, bum i kraj! Gotovo je s njim
Na čelu sam tajne vojske, neću stati s tim

Sutra je nova meta, sutra je novi posao
Uzimam zivot i novac, k’o oni sam postao
Nestaje suza, a rađa sa sjaj
Moj osmeh je iz pakla, jer nisam navik’o na raj

Srce jače lupa, opet rađaju se snovi
Sada odlučujem ja i nikad više oni!