PRIJATNOST KORAČANJA UNAZAD

Savremen čovek! Kakva metiljava opna premazana blatom. Inertno biće koje ne postavlja pitanja. Ne raduje se, ali uživa. Ne buni se, ali ne trpi. Ne stremi ničemu, već gmiže – i to unazad. Ušuškan u smeće oseća prijatnost, jer svoje male želje i potrebe uspeva lako da zadovolji. Ne mora da se muči da osmisli život, sve je prilagođeno njegovoj udobnosti. Zadovoljavanje nagona smatra slobodom, sebičnost individualnošću, dok ne vidi da je u ropstvu kolektivnog mišljenja i serviranih želja.

U tom ropstvu zanemaruje sopstveno razaranje, nedostatak punoće i veličine. Osakaćen, bez ideja, nkad topao ili hladan – uvek mlak; ukusa nimalo probiračkog, pokoran pred trendom i svemu što je trenutno.

Preosetljiv na tuđe mišljenje, lako ranjive sujete, reakcija brzih ali tupih. Sa mnogo idola, bez ijednog ideala. Vrlo samopouzdan, ali bez samopoštovanja. Neprimetan i kad je pun sebe, lažan i kad govori istinu. Samozadovoljan u malim stvarima, bez takta za one velike.

Perverzija i blud. Nekad slabosti, danas vrline. Kada behu slabosti, u njima je bilo više čari; i više spasa. Zamišljam nekog srednjovekovnog kralja kako se guši u svojoj požudi i u obilju moći postaje nemoćan da išta više poželi, pa se predaje telesnim užicima shvatajući da je tragični junak. Zamišljam i nesrećnog pesnika devetnaestog veka, koji omamljen opijumom pada na grudi devojke iz bordela pokušavajući da pobegne od svih nemogućih ljubavi, od ideala dečačkih, od brige za razrušenu otadžbinu. Savremen čovek iz sasvim suprotnih razloga pada u razvrat. On ne hrani telo, već osakaćeni ego. On u bludu ne vidi svoju ironiju, niti spas, čak ni strast. On vidi najvišu vrlinu današnjice, najviši ideal, smisao, cilj po sebi. O, kako otmeno izgledaju gejše i konkubine, naspram današnjih prostakuša.

Seks – nekad nektar požude bogova, danas portikla za bljuvotine nemaštovitih i ispraznih ljuštura.

Zabava i razonoda. Tako ste šareni spolja, ali ne u boji deteta, nego u boji klovnova. Umalo da osetim sažaljenje prema bezazlenosti vaših motiva i inferiornosti vaše volje.

O, ljudi današnjice. Nećete vi umreti od gutanja svakakvog izmeta. Vaš je želudac evoluirao, pa varite i rđu. Umrećete od smeha, kada spoznate banalnost svakodnevnih odluka. Kada shvatite da nemate čime da oplemenite sebe – ono što je trošno gubite, a ono što vredi ne poznajete. Osetićete nedostatak smisla, lepote i napredovanja, kao i slabost površnih težnji.

I nemojte me shvatiti pogrešno. Ne bih ja da menjam svet propagiranjem morala, već propagiranjem stila i lepše forme. Ne odricanje, nego bolji motiv. Ne indiferentnost, nego više ukusa u izboru. Ipak, bolje je biti grabljivica, nego lešinar.