Dama

Prvi je uzdah krik razočarenja
Kad padne ideal, ceo svet se menja
Želeo si damu da drugima te predstavlja
A ja mladi cvet, bez forme i oblika

Smetala ti je ljubav moja, čista, bezuslovna
Smetala ti je haljina šarena, lepršava
Želeo si stav, pojavu i čvrstinu
Želeo si masku, a ne vrlinu

Drugi je uzdah odjek osvete
Na stado žrtava, zveri nek’ te podsete
Sve sto si želeo, to si dobio
Sad bi saosećanje, a srce si mi slomio

Sivi mantil, tamna kosa i čvrsta štikla, stabilna
Ojačana iskustvom, svaki stav ti je zgazila
Sve ima svoje mane i prednosti
Izgubila sam nevinost u moru lažnih vrednosti

Treći je uzdah tišina mudrosti
Nikada naličje na lice ne liči
Moze nići korov gde zasadiš seme
Potpuno sam nova, ali nosim staro breme

Crni šešir krije trag naivnog pogleda
U nežnoj ruci mač, kovan od dveju sujeta
A možda je i ovo tvoja pobeda
Jer postala sam dama sa stilom ološa