Ruža

Mesec snažno sija, nebo beskrajno postaje
Sunce meni nikad ne nedostaje
U daljini vitez juri ka mom dvoru
Svojim jakim štitom prkosi mom bolu

U ruci nosi ružu, što na mene podseća
Zagrljaj mi govori da ljubav oseća
U zagrljaju tom želim večno živeti
Heroju moj ne idi, ne budi k’o svi

Al’ noć polako bledi, blede predeli i slike
Zora kuca na vrata moje panike
Sladak miris ruže tako jasno osećam
Ne, nije ovo san, iako to predosećam

Sunce se budi, moj stisak jači postaje
A vitez se gubi u magli i nestaje
Vene nežna ruža, vreme u trenu leti
Kezi se tuga, da na radost seti

Ostajem sama u svojoj nemoj postelji
Bezbroj je heroja, koji su sreću odneli
Kažu da snovi nisu realnost
Al’ uvela ruža je moja stvarnost