Greh će vam oprostiti, grešku nikad neće!

Težak hrišćanski pojam grešnosti vodio nas je pokajanju i preobražaju, dok nas savremeni pojam pogrešivosti vodi u neprekidu (auto)destrukciju.

Odricanje od vrednosti nije nam donelo nikakvu slobodu, već pritisak uklapanja u šizofrene trendove navodne lične i društvene odgovornosti. Nosimo amove tih trendova uprkos tome što oni nisu ni volja naša, ni volja Božija. Broje nam se greške, ali ne i gresi; a greška je svako matematičko odstupanje od očekivanog.

I ko bi rekao da je krivica koju je svečani greh nosio sa sobom bila razvojna i prolazna, za razliku od neprekidne krivice, ili bolje rečeno stida koji sa sobom nosi obična greška?