Articles by Jovana Jokanović

Prvi je uzdah krik razočarenja Kad padne ideal, ceo svet se menja Želeo si damu da drugima te predstavlja A ja mladi cvet, bez forme i oblika Smetala ti je ljubav moja, čista, bezuslovna Smetala ti je haljina šarena, lepršava Želeo si stav, pojavu i čvrstinu Želeo si masku, a…

Pre početka i posle kraja Pre i posle svih strahova Sa one strane razuma i osećanja Pre pitanja i posle odgovora Imaj 12 ili 65 Jedino tada oko je bistro I sujeta tada ni za šta ne mari Ispred i iza tada je čisto Jer nema života da nas nasamari…

Svako se zaljubljije u svoju iluziju. Kad nestane iluzija, nastaje razočaranje. Zato je važno da negujemo ljubav, a ne lepršavu zaljubljenost. Ljubav je predavanje sebe drugome, a zaljubljenost projekcija sebe u drugome.

Decu koja muče životinje petardama, kao i njihove roditelje, treba zatvoriti u radne logore! To je jedini način da ih pretvorimo u društveno korisne ljude i da ih sklonimo sa ulica – doživotno! S druge strane, deca koja imaju kućne ljubimce uče da brinu o drugome i da pružaju ljubav….

Saosećanje prijatelja. Ima li ičeg žalosnijeg od toga? Možda sažaljenje? Ali pravi prijatelj nikada ne sažaljeva, on se saoseća sa nama. Uostalom, sa sažaljenjem je lakše izboriti se; u njemu je sadžana sva gordost onog koji sažaljeva i njegova maskirana naslada. Sažaljenje se postavlja nadmoćno, pa je iz njega moguće…

Hladno mi je.  Hladno mi je jer je teget. Da je makar sivo, pa da bude stameno, da zamrzne i mene i svet. Nije čak ni crno, pa da uguši svaki izraz i svaku pomisao, pre nego što se pretvori u večnu otmenost. Teget je. Beskrajno je teget. U tom…

Samo idi! Želela sam da dođeš, samo da bi otišao. Nije meni bio cilj da te ljubim i da me ljubiš, već sve što ću uobraziti nakon toga. Idi, jer želim da me tvoj duh obavije. Tako će biti kad zatvoriš vrata i kada zatvorim oči.  Sve ću izmaštati. Sve…