Hoću da budem jaka kao voda. Ne kao stena, kao voda! Neću krutost, već prodornost. Hoću da tečem silno i nezaustavljivo…svojim tokom, bez osvrtanja…
Articles by Jovana Jokanović
Čovek u sebi nosi mnoge protivrečnosti. Ukoliko bi pokušao da ih pomiri, sve bi ostale nezadovoljene. Nije li to paradoks spokoja? Bilo bi mnogo korisnije da svaku protivrečnost zavoli i prihvati. Osobenost nije samo ono čvrsto i nepromenljivo u nama, već i ono kontrastno i kolebljivo što se prelomi u…
Mila je bila sama u bašti Tog jutra uoči rata Plesala je u lanenoj haljini Kad joj je zivot oduzela granata Imala je tri godine Živela je u bajci do tog dana Tog jutra nije ponela amajliju Svoju lutku od porcelana Te noći je spavalo celo selo A mladež je…
Jesu li ono cvetovi iz mašte? Il’ tako se čini jer su daleko I nisu deo moje bašte Njih miriše drugi neko Ta daleka ptica lepše peva Svog glasa samo naznake daje O njoj svaki stranac sneva Nepoznat glas u žudnji traje Tuđe se sunce iz daljine gleda Nestaje magija…
Bože, šta si to uradio od sebe? Kad poštujemo zlo vise nego tebe Je l’ ruku što ubija tvoja ruka stvori? A ne stvori zaštitu onom ko se moli Bože, je l’ ono tvoja srna? Što joj vuk kosti glodje, sudbina joj crna Osetiš li bol, dok joj se telo…
Mnoge naše nesreće potiču iz potrebe da budemo gvožđe, onda kada bi trebalo da budemo pero.
Vi, branitelji duhovnosti, u strahu od onostranog propovedate nešto što ne živite. Vi – Hristos, a ja Niče; Vi -Platon, a ja Protagora. Mada – vi u razvratu, a ja u askezi; Vi u mržnji, ja u ljubavi. Je li to paradoks ili licemerstvo?
Mi nikada nismo ono što imamo. Mi nismo lepota, ako imamo lepo lice, niti smo sreća, ako živimo u blagostanju. Nismo ni vrlina, ako je ona samo ukras. Mi smo uvek jedino ono što dajemo drugima. Pa je tako neko ljubav, neko zavist, a neko ništa…
Rođena sam u pogrešnom veku! Preslaba da podnesem banalnost i dekadenciju. Prejaka da osećam samilost prema osrednjima.
Neće da znaju šta hoće, neće da znaju ni šta neće, hoće samo da rade ono što moraju. A, katkad ni za to nemaju snage. Žele utabane staze i nekoga ko će njima da ih vodi. Plaše se da slušaju srce, a nedovoljno su trezveni da bi slušali razum; a slušali…