Uspehe nazivamo dostignućima, a neuspehe sudbinom. Kakav trijumf emocija nad razumom.
Misli
Zajebu da bi negovali predrasudu o svojoj sposobnosti ili dopuštaju da budu zajebani da bi negovali predrasudu o svojoj dobroti.
To što duže pamtimo one koji su nas povredili od onih koji su činili da se osećamo lepo, ne znači da smo emotivni već znači da smo sujetni.
Najintenzivnije emocije su strepnja i žudnja; na dva kraja istog ludila. Strepnja kao – samo to ne, a žudnja kao – samo to da.
Dve su stvari jedino važne – ljubav i vreme. A to su jedine dve stvari o kojima ni nauka, ni filozofija ne znaju baš ništa; postoji samo nagađanje.
Hrabrost je zrela smelost. Hrabar stameno stoji pred svojim odlukama, dok im smeo vragolasto namiguje jer su one obično posledica njegove nepromišljenosti. Da bi smelost postala hrabrost, ona pored toga što govori ,,usudiću se“, mora da govori i ,,znam zbog čega ću se usuditi“.
Analitički um misli da ga se tiče samo ono što mu je ispred nosa, najviše što može da postigne je duboko kopanje. Razlaganje je njegov domet. Sintetički um je um stvaraoca. On vidi veze koje drugi ne vide. Vidi mogućnosti… i ide dalje, uvek napred. Širina je njegova vrlina.
Životinje sa najplemenitijim krznom imaju najoštrije kanže. Isto je i sa ljudima plemenitog držanja.
Nasuprot ljubavi ne stoji mržnja. Mržnja se često oseća kao osujećena ljubav, strah pomešan sa divljenjem… Istinska suprotnost ljubavi je pohlepa. Ako ljubav, koja je uzrok svega dobrog i stvaralačkog, posmatramo kao beskrajnu brigu i volju za davanjem i predavanjem sebe, pohlepu možemo posmatrati kao nezastito otimanje koje je uzrok…
Hoću da budem jaka kao voda. Ne kao stena, kao voda! Neću krutost, već prodornost. Hoću da tečem silno i nezaustavljivo…svojim tokom, bez osvrtanja…