Metafore su se trudile da nastanu; i nastajale su – obično na mestima gde su suvišne, gde njihovo prisustvo škripi i bile su bajate i glupe. Sintagme su bile zašećerene i ukrašene tako da se mnogima mogu svideti. Zaključci su bili očigledni, poenta neprijatno prenaglašena, ali plitka. I ne, nije…
Oduvek sam bila prva. Prva ljubav, prva čežnja, prvi poljubac, prvi strah, prva izdaja i prva krivica. Prva u klupi, prva u pobuni, prva koja zna i prva koja može; prva koja podržava i prva koja isceljuje; prva koja trpi i prva koja oprašta; prva za i prva protiv. Prva…
Jaoj, opet si se posekao. Mrzelo te je da promeniš patronu na brijaču. I mrzelo te je da ustaneš, ali ipak jesi i to na levu nogu. Sve te mrzi, a ti sve mrziš. Za neuspehe kriviš državu, roditelje, sudbinu…Dok si za uspehe, razume se, ti zaslužan. Hajde, obuci se….
Umetnost je jedina časna laž. I što je dalja od objektivnosti ona jače afirmiše život, jer se svojom autentičnošću buni protiv konvencija i navika, draži naša čula, razvija naš intelekt, ruši jednobojna i učmala stanja – oplemenjuje svakodnevnicu . U svim umetničkim delima nalazimo snažnu volju da se bude uzrok….
Umalo da prodam dušu Đavolu. Osećala sam se bespomoćno, ali u meni se vodila snažna ideološka dilema. Činilo mi se da propada sve ono sveto za šta sam se borila. Pomislila sam, tako sam naivno pomislila, da ću snagu pronaći na potpuno suprotnoj strani od one u koju sam verovala;…
Bila je obična devojka. Ličila je na mnoge druge. Na sve one kojima su majke pričale bajke pred spavanje. Sanjala je, kao i ostale, o princu na belom konju. Ali, rođena je u ovom vremenu. U vremenu u kojem je ekonomska sposobnost isplivala kao visoka moralna vrednost i u kojem…
– Rekao mi je… – Dva sasvim suprotna nagona budiš u meni. Prvi me goni da te ščepam, počupam i ujedem, a drugi da te nežno zagrlim, upletem u sebe i zaštitim. Jer reči su tvoje silne, prkosne i stamene kao kod kakvog diktatora. Ali tvoj je pogled začuđen, radoznao…
Volela bih te kada bi mi poklonio šišarku. Pokloniti šišarku je teže nego što se misli. Teže je nego pokloniti nakit ili cvet. Teže je nego pokloniti osmeh ili srce. Srce se može pokloniti i ćutke. Za šišarku je potrebna hrabrost, maštovitost i zanesenost. Ti bi, kada bi imao smelosti,…
Savremen čovek! Kakva metiljava opna premazana blatom. Inertno biće koje ne postavlja pitanja. Ne raduje se, ali uživa. Ne buni se, ali ne trpi. Ne stremi ničemu, već gmiže – i to unazad. Ušuškan u smeće oseća prijatnost, jer svoje male želje i potrebe uspeva lako da zadovolji. Ne mora…
Požuda – to je večna igra koja nastoji da izjednači prirodno nejednake – izuzetne i prosečne. Vrli ljudi u strasti dobijaju bore i telo se njihovo u nasladi razara, dok oni obični u strasti dobijaju karakter. Kada neki poseban čovek oseti užitak i slast zadovoljenja slabosti on izgleda zarobljeno, namučeno,…
