Zameraju mi na mojoj naivnosti. Ah, oni ne znaju da moj pogled mogu prepoznati jedino još kod deteta. A toplinu…
Ona Akril na platnu Dimenzije: 50*60 cm
Saosećanje prijatelja. Ima li ičeg žalosnijeg od toga? Možda sažaljenje? Ali pravi prijatelj nikada ne sažaljeva, on se saoseća sa…
Hladno mi je. Hladno mi je jer je teget. Da je makar sivo, pa da bude stameno, da zamrzne i…
Samo idi! Želela sam da dođeš, samo da bi otišao. Nije meni bio cilj da te ljubim i da me…
Hrabrost je zrela smelost. Hrabar stameno stoji pred svojim odlukama, dok im smeo vragolasto namiguje jer su one obično posledica njegove nepromišljenosti. Da bi smelost postala hrabrost, ona pored toga što govori ,,usudiću se“, mora da govori i ,,znam zbog čega ću se usuditi“.
Analitički um misli da ga se tiče samo ono što mu je ispred nosa, najviše što može da postigne je duboko kopanje. Razlaganje je njegov domet. Sintetički um je um stvaraoca. On vidi veze koje drugi ne vide. Vidi mogućnosti… i ide dalje, uvek napred. Širina je njegova vrlina.
Životinje sa najplemenitijim krznom imaju najoštrije kanže. Isto je i sa ljudima plemenitog držanja.
Nasuprot ljubavi ne stoji mržnja. Mržnja se često oseća kao osujećena ljubav, strah pomešan sa divljenjem… Istinska suprotnost ljubavi je pohlepa. Ako ljubav, koja je uzrok svega dobrog i stvaralačkog, posmatramo kao beskrajnu brigu i volju za davanjem i predavanjem sebe, pohlepu možemo posmatrati kao nezastito otimanje koje je uzrok…
Hoću da budem jaka kao voda. Ne kao stena, kao voda! Neću krutost, već prodornost. Hoću da tečem silno i nezaustavljivo…svojim tokom, bez osvrtanja…
Čovek u sebi nosi mnoge protivrečnosti. Ukoliko bi pokušao da ih pomiri, sve bi ostale nezadovoljene. Nije li to paradoks spokoja? Bilo bi mnogo korisnije da svaku protivrečnost zavoli i prihvati. Osobenost nije samo ono čvrsto i nepromenljivo u nama, već i ono kontrastno i kolebljivo što se prelomi u…
Mila je bila sama u bašti Tog jutra uoči rata Plesala je u lanenoj haljini Kad joj je zivot oduzela granata Imala je tri godine Živela je u bajci do tog dana Tog jutra nije ponela amajliju Svoju lutku od porcelana Te noći je spavalo celo selo A mladež je…
Jesu li ono cvetovi iz mašte? Il’ tako se čini jer su daleko I nisu deo moje bašte Njih miriše drugi neko Ta daleka ptica lepše peva Svog glasa samo naznake daje O njoj svaki stranac sneva Nepoznat glas u žudnji traje Tuđe se sunce iz daljine gleda Nestaje magija…
Bože, šta si to uradio od sebe? Kad poštujemo zlo vise nego tebe Je l’ ruku što ubija tvoja ruka stvori? A ne stvori zaštitu onom ko se moli Bože, je l’ ono tvoja srna? Što joj vuk kosti glodje, sudbina joj crna Osetiš li bol, dok joj se telo…
Mnoge naše nesreće potiču iz potrebe da budemo gvožđe, onda kada bi trebalo da budemo pero.
