Plišani, crveni ogrtač je na meni
Crveni jer budi strasti u tebi
Nametljiv kao đavolji rog
Otvara kapije zamka tvog
Tvoje crno odelo otmenost budi
I sakriva slabosti tvoje ćudi
Daje utisak moći, a prikriva grehe
Na njemu se ne vide od mojih suza fleke
Opori i žustri su poljupci tvoji
Čine da svet oko mene gori
Lome mi se nokti na tvom vratu
Lome mi se snovi u jednom dahu
Al’ pobednički pogled i osmeh tvoj čuveni
Želju za osvetom bude u meni
Taktika tvoja je viđena često
Moja tek dobija svoje mesto
Čekala sam večno otkad si objavio rat
Ti sačekaj trenutak da čuješ šah-mat
U tom trenu skidam ogrtač crveni
S njim pada i teret koji je dugo u meni
Ispod njega je haljina bela, svilena
Na njoj nije krv prolivena
Tako je čista da joj ne možeš prići
Plaši te to što na anđela liči
A sada odlazim putevima sjaja
Putevima svog zamišljenog raja
Ti ostaješ sam kraj mračne kapije
Sam, bez ikog da te zagreje
Ostaju ti otisci moje staklene štikle
Da večno ruše tvoje principe
Ostaje ti moj ogrtač crveni
Da zauvek miriše na moj duh svileni
No Comments, Be The First!