Mila je bila sama u bašti
Tog jutra uoči rata
Plesala je u lanenoj haljini
Kad joj je zivot oduzela granata
Imala je tri godine
Živela je u bajci do tog dana
Tog jutra nije ponela amajliju
Svoju lutku od porcelana
Te noći je spavalo celo selo
A mladež je išla u bunište
Te noći je otac poneo pušku
I nije otiš’o u sklonište
Opet su nevini ginuli
Zarad planova velikih sila
Zbog budućnosti države
Budućnost je izgubila Mila
A kao spomen na nesrećno dete
Koje je stradalo zarad budućeg ideala
Ne stoji kip na Trgu republike
Ne stoji kip na groblju velikana
Spomenik njen leži na polici
Spomenik njen je lutka od porcelana
I svaki ožiljak na majčinom srcu
Koji se otvara kad vidi haljinu od lana
Jedan život ništa ne vredi
Naspram ideala i politike
Ljudi su oduvek bili sredstvo
za ratove kampanje i mitinge
Iako niko brinuo nije
Za našu tugu i potrese
Milino ime koristiće mnogi
Za svoje borbe i proteste
Posvećeno Milici Rakić i svoj deci koja su stradala u vreme NATO agresije
Milica, naša sestra. Da bih istakao značaj i kada se setim da sam taj prilog video na televiziji kada sam imao 14 godina, te 1999. godine, Milicu cu zvati moja sestra.
Gde je poreklo zla? Sadizam moćnih nema metafizičko objašnjenje za taj stravičan čin. Uništenju i destrikciji se protivim izvan i iznad svake filozofske konstrukcije Višeg Dobra. Napuštanje mržnje, napuštanje obmane, namera da se ne vrši nasilje – ispravna je namera.
Pucali su u uzvišeni Ideal – Ideal Lepote, Ljubavi i Samilosti – bez milosti. U zaprepašćujuće sadističkom činu, Mila nije nastrdala. Mila je Vaskrsla, Mila je neugaslo svetlo budućih naraštaja i simbol slobode, slobode za koju se moramo izboriti, da bi naši Srpski potomci živeli u svetlosti i lepoti ljubavi.