– Да ли би ти био као Душан Силни? Може ли он бити твој его идеал, па да закорачиш изван себе; да кукавичлук замениш херојством, да дрштву без оца будеш светионик?
– Не. Сви хероји погинуше, а народ их позлатио није.
– А, да ли би своје страсти предао науци као Никола Тесла? Онда би своју амбицију пројектовао изван света, али за свет. Кроз апстрактне идеје и непрестану радозналост у изумитељству.
– Не. То је потпуно бесмислено у времену у којем је наука сведена на маркетинг. Уситњена је и ограничена у корпоративном материјализму.
– Би ли био као Његош? Да ли би своје слабости лирски уобличио и оставио потомцима у аманет? Да ли би, као он, светлост тражио у јунаштву предака, а лепоту форме у брушењу стиха?
– Не. Данас свако мисли да може да пише, а нико не мисли да треба да чита. Уметност је постала само забава грађанске класе.
– Да ли би могао бити као Свети Сава? Да ли би себе кротио тиховањем, да би онда народу проповедао? Да ли би живео тако како би волео да други живе? Да ли би другима поклањао духовност, смернице и опраштање?
– Не. У данашњем свету, то би било равно самоубиству.
– А да ли би онда био обичан и свој као комшија Пера из солитера? Онда бисмо могли ићи заједно на летовање и ти би могао избацити смеће. Могли бисмо поделити колач, јер много је шећера ако би свако појео по један. Ја бих могла отићи у апотеку ако се прехладиш, а ти би могао плаћати рачуне.
– Не. Ја бих да будем као комшија Пера, али да ми се ти дивиш као да сам Душан Силни, Никола Тесла, Његош или Свети Сава.
– Е па, само то не може…
No Comments, Be The First!