Umetnost je jedina časna laž. I što je dalja od objektivnosti ona jače afirmiše život, jer se svojom autentičnošću buni protiv konvencija i navika, draži naša čula, razvija naš intelekt, ruši jednobojna i učmala stanja – oplemenjuje svakodnevnicu . U svim umetničkim delima nalazimo snažnu volju da se bude uzrok. Zato je umetnik biće najbliže Bogu; on kroz svoje delo ispoljava svoju božansku prirodu, prirodu stvaranja.
Iako umetnost nastaje obično kao produkt patnje i stradanja, umetnik je vesnik optimizma i lepote, jer ne posustaje pred nedaćama koje nosi život, već ih koristi kao svoju stvaralačku moć. Uvek znatićeljno traga, pokušava da dotakne nepoznato i da osvesti najtananije u najfinije u čoveku.
Kroz spoznaju da je stvarnost varljiva, za čoveka surova i pred njim ravnodušna, umetnik je prosvetljen jer donosi odluku da živi u svojoj mašti, dok ostali žive u svojim zabludama.
Delo umetnika je zamrznuti trenutak između pitanja i odgovora, trenutak divljenja i čuđenja u kojem nastaje ideja.
No Comments, Be The First!