Naivna

Zameraju mi na mojoj naivnosti. Ah, oni ne znaju da moj pogled mogu prepoznati jedino još kod deteta. A toplinu mog srca mogu naći još samo kod majke ili nekakvog mudraca koji roni u svoje dubine više nego u tuđe; daje se drugima jer oseća beskrajno obilje, nasuprot onima koji su oprezni iz osećanja nedostatka i nesigurnosti.

Najčešće su glupaci lukavi, a plemeniti ljudi naivni. Plemeniti biraju da veruju. I to ne iz bezumnosti ili olakog procenjivanja, nego iz  snage, darežljivosti, blagorodnosti…. Ja se ne bojim da bi me neko mogao izigrati, jer taj bi morao biti niske inteligencije i slabog razuma ako bi sebi dozvolio da mene izgubi.

Nedostatak vere u drugoga samo je projekcija nedostatka vere u sebe. Lukavost nije ništa drugo do oprez u gluposti i slabost ega. A, vi to zovete svojom pameću. Tu gde ste najslabiji, gde vaš strah počinje da smrdi na zlobu i gde se saplićete o sopstvene predrasude, vid vam se zamagljuje i sužava pa ne vidite ništa osim opasnosti.

Vaša predostrožnost ukazuje na inferiornost, vi uvek pretpostavljate da je onaj drugi pametniji od vas i da ga se treba kloniti, da ga treba testirati ili nadmudriti…

Pazite se vi lukavi, da vas vaša plašljivost ne nadmudri; vi koji idete uvek dva koraka ispred, pazite da oni nisu u pogrešnom pravcu.

Lisica, mada lukava, često završi na vratu neke žene od stila.