Šta smo potiskivali, potiskivali smo. Sada možemo biti sve što poželimo, međutim ne znamo šta to želimo da budemo. Sveopšta relativizacija krunisana erozijom istine, suštine i poverenja jedina je konstanta u savremenom svetu.
U kulturi ratova i dehumanizacije, psihopatija je bila ogledalo senke naroda u ličnostima vođa. Sada, u kulturi laži i antiheroja psihopatija je česta adaptacija o kojoj pišu internet časopisi, filmovi, ženski forumi i jutjuberi. Ne treba nam više poznavanje nesvesnog da bismo odgonetali psihopatiju. Ona je sada na površini, deo imidža – vrlo tolerisana, čak pretpostavka uspeha, erotizacije, fatalnosti i šarma. Kako je tradicionalno shvatanje narcizma oslobođeno patologizacije, moderno viđenje antisocijalnog ponašanja se čita kao prosocijalno i staje u sintagmu ,,snađi se”.
Hoćemo li plakati za vremenima kada je Holivud romantizovao ,,narcizam u dvoje”, sada kada Netfliks idealizuje horor u dvoje? Ili ćemo sekundarnu dobit da proglasimo primarnom, jer u sveprisutnom odsustvu smisla, ona postaje centralni organizator ličnosti? Da li bi nastajanje kulture bunta i otpora bilo stigmatizovano i paradoksalno tumačeno kao psihopatsko? Ili će narcizam postati irelevantan i nestati kada se integriše u svakom od nas?
No Comments, Be The First!