REKAO MI JE

– Rekao mi je…

– Dva sasvim suprotna nagona budiš u meni. Prvi me goni da te ščepam, počupam i ujedem, a drugi da te nežno zagrlim, upletem u sebe i zaštitim. Jer reči su tvoje silne, prkosne i stamene kao kod kakvog diktatora. Ali tvoj je pogled začuđen, radoznao i naivan kao kod deteta. Mada ja ipak ne činim ništa. Čini mi se da nijednoj ulozi nisam dorastao. Osećam da nemam dovoljno snage ni da te krotim, ni da te čuvam. U tebi se bore dve jake vatre, a ja sam svoje primirio. Usmerio sam korake tamo gde se tebi ne ide – ti sanjaš čistije snove.

– Rekao mi je kao da sam nekakva boginja:

– Kada bih se odvažio da te volim više, a cenim manje, umeo bih mnogo da ti pružim.

– Sve što je rekao čulo se kao podrhtavanje od straha. A ja ništa i nisam tražila, ali sam prihvatila sve izgovore za to ništa.