Jaoj, opet si se posekao. Mrzelo te je da promeniš patronu na brijaču. I mrzelo te je da ustaneš, ali ipak jesi i to na levu nogu. Sve te mrzi, a ti sve mrziš. Za neuspehe kriviš državu, roditelje, sudbinu…Dok si za uspehe, razume se, ti zaslužan.
Hajde, obuci se. Sve ti je opeglano. Bilo da ti je peglala žena ili mama, nije važno kad nisi ni primetio koliko ti je olakšano. Dobro ti stoji ta košulja, izgledaš kao da ne duguješ za struju. Mirišeš, doduše, malo lošije, još nisi shvatio da ti kum prodaje lažne parfeme. Mada, razume se da ti je teško da razlikuješ istinu od laži, kad ti je laž prirodno stanište, a kritičko mišljenje gotovo nerazvijeno. Skepsu koristiš na pogrešnim mestima jer se u slobodno vreme baviš teorijama zavere i pseudonaučnim sadržajima. Zbog tebe iznova moramo dokazivati da je zemlja okrugla. Rekoh slobodno vreme, biće da ga imaš suviše. I koga zanima da li si u kafiću ili u kladionici, za koga navijaš i gde ideš na more? Koga zanima da li si uz vlast kako bi dobio posao ili nosiš transparente protiv kako bi imao izgovore za svoju lenjost?
Ne ideš u pozorište, ne čitaš knjige i ne posećuješ galerije. Katkad odgledaš neki holivudski film po preporuci komšinice koja prati i rijalitije. Slabo si plaćen, još manje radiš, ali zavidiš gazdi na novom automobilu. Ni akcija, ni kontemplacija – pa ne može, druže, samo sviranje kurcu! Ne može, ili ipak može? Realnost me demantuje. Ti nisi onaj o kome devojčice sanjaju, ali si prečesto onaj za koga se udaju.
Razlupan ti je retrovizor.Tri meseca zaboravljaš da ga zameniš, sutra ćeš. I gle gužve! Postaješ nervozan. Zar je moguće da se u pola dva ljudi vraćaju sa posla? Jebem ti neradničku državu. Kolaps. Trubiš! Trube i ostali. Gužva je sve veća. Čini ti se da ćeš izludeti. Ma nećeš ti, ja ću. Izludeću zato što su svi ti ljudi oko tebe, u toj besmislenoj gužvi, isti kao ti. Kome ja da trubim?
No Comments, Be The First!