,,Ne pada nam na pamet da dozvolimo da naši muževi i sinovi idu u rat“ – čuje se sa Vračara i iz novobeogradskih kancelarija. Dok je naš narod na Kosmetu opkoljen žicom i puškama; dok je srpsko selo poplavljeno i uništeno; dok je crkva marginalizovana, a elita korumpirana… Ipak ne bih da vas hvatam na emocije prema Drugome – tu smo izgleda najtanji.
Zato što smatram da je rat protiv nevidljivih neprijatelja znatno opasniji od ratova protiv vidljivih neprijatelja, ono što mi je zaparalo uši je dozvoljavanje i nedozvoljavanje muževima i sinovima da donose svoje i časne odluke. Podsetila bih vas da muževe i sinove imate upravo zahvaljujući tragovima heteropatrijahalne strukture koja počiva na autoritetu muškarca i na njegovoj odbrambenoj sposobnosti. Čak su i braća pederi konačno shvatili da se niko ne bori za njihova prava, već za svoja prava da im odseku ku*ac. Izgleda da će nas ubediti da predamo i poslednje organsko oružje sposobno za prirodnu prokreaciju.
Ako predamo zemlju, ako predamo oružje, ako predamo polne organe, na kraju ćemo morati i trotinet da predamo. Trotinet kao ontološka kategorija, kao apriori vrednost, kao neophodan uslov…
TROTINET kao takav – i njega ćete morati da iznajmljujete.
No Comments, Be The First!